Светски дан паса – прича о Оди

Светски дан паса је повод да се подсетимо на посебну, вишевековну везу између људи и паса, који важе за најбоље и најверније пријатеље. Овај дан слави се 26. августа и подсећа нас на значај бриге о псима, одговорног власништва, али и на дивне приче о спашавању и удомљавању напуштених паса. Данас желимо да поделимо једну такву причу, која је пример како љубав и брига могу да учине чудо у животу једног пса. 

Прелепа млада женка мешанца стигла је у прихватилиште Ветерине Београд као напуштен и веома уплашен пас, неповерљив према људима. Кроз посвећен рад на социјализацији са њом, она се трансформисала у умиљатог пса, који воли људе, децу али и друге животиње, због чега је и учествовала на бројним акцијама удомљавања. 

У мају 2024. године, захваљујући срећној случајности она је пронашла свој пут до новог дома и срца које ју је чекало са раширеним рукама. Љубица Ђурковић, која је удомила ову куцу и дала јој име Оди, присећа се првог сусрета са њом, који се догодио на Калемегдану, током манифестације ,,Београдски дани породице“. ,,Када размишљам о нашем првом сусрету, увек преовладава осећај да је она мене одабрала. Пришла сам јој како бих је помазила, а она је своје шапице ставила на моја рамена – обрадовала ми се као да се читав живот знамо“. 

Као неко ко је у прошлости читавих 17 година делио свој живот са псом и ко је у потпуности упознао чари оваквог живота, Љубица није веровала да ће јој се то поново десити. Ипак, њено прво искуство са кућним љубимцем било је помало другачије, с обзиром на то да је куца купљена, а не удомљена, због чега се осврће на следеће: ,,Морам признати да је удомљавање једна потпуно другачија прича, у старту знатно емотивнија, због дивног осећаја да сте некога спасили и пружили му шансу за леп живот“. 

Од момента када су заједно закорачиле у стан, Љубица је постала уверена да је донела праву одлуку. Оди се врло брзо навикла на нове услове живота и одмах је показала захвалност и верност коју сваки удомљени пас пружа свом власнику. ,,Моја породица и пријатељи сведочили су њеном процесу привикавања на нови дом и сложили су се да је удомљавање један заиста посебан чин, о ком би свако ко жели кућног љубимца и пријатеља за цео живот, требало да размисли“. 

Оди у свом дому дане проводи окружена људима који се о њој брину и пружају јој све услове за квалитетан живот, проводећи време у бескрајном мажењу, дугим шетњама и игри са својом омиљеном играчком у облику коске. Ова прича само је још један показатељ да сви пси заслужују шансу за нови почетак, као и да лепе промене у животу могу доћи онда када се најмање надамо.