Ne razumem one koji kažu da vole pse, ali samo rasne. Kad bi znali kakvi su ulični psi usvajali bi ih više. Pametni, imaju svoj karakter i stav i što je najvažnije beskrajno su odani „ kaže gospodja Persida Šutaković koja je pre nešto manje od godinu i po dana usvojila psa sa ulice.
„Šica ima bar deset imena. Punih pet godina živeo je u blizini moje zgrade, ispod pešačke pasarele i svi su ga poznavali. Bio je veoma druželjubiv i nije bio agresivan. Nikada nikoga nije napao, pa su mu mnogi prilazili i deca i odrasli. Svako ga je nazivao raznim imenima. Ja ga zovem Šica. Kada sam ga prvi put ugledala, bacila sam mu komad pice, a on je nije ni pomirisao. Pogledao me je nekako gospodski, sa visine i od tada je Šica“ - pojašnjava gospođa Šutaković.
„Od dana kada sam ga uvela u stan nikada do danas nije napravio nikakav problem. Nikada nije ništa grizao ili vršio nuždu po stanu. Najveći problem bio je da ga naučim da ide na povocu. Trebalo mi je oko 3 meseca za to. Sada je i to savladao. Lepo ide uz nogu i ne vuče povodac.“
Gospođa Šutaković je penzionerka i psu Šici može da posveti dosta vremena. Ipak, nekoliko puta nedeljno mora da ga ostavi samog u stanu.
„Kada sam to morala da uradim prvi put pitala sam se šta ću zateći kada se vratim. Na sreću, bilo je sve u redu. Ništa, baš ništa loše nije uradio: nije lajao, ni zavijao, nije uništavao nameštaj i nije vršio nuždu po stanu. Primetila sam da na kablovskoj televiziji voli da gleda kanal namenjen sasvim maloj deci. Kad treba da ga ostavim samog, uključim TV i sve bude u redu.“
I kada je reč o ishrani, Šici nije zahtevan, objašnjava njegova vlasnica.
„Ranije sam mu kuvala, ali već neko vreme uglavnom jede kupovnu hranu, i to onu za starije pse. Mislim da je to zbog toga što je imao neke probleme sa stomakom, jer je tokom života na ulici jeo sve što nađe. Sada je i to sređeno.“
Iako neki možda misle da usvajanjem napušteni pas gubi slobodu, gospođa Šutaković misli da dobija sigurnost i ljubav koja mu je sigurno nedostajala na ulici.
„Meni je Šica radikalno promenio život. Na bolje. Sada svakodnevno provedem dosta vremena u šetnji. Idemo napolje po svakom vremenu. Njemu, kao uličnom psu, ne smeta ni kiša, ni sneg, a ja se dobro obučem... Kada ostane sam u stanu pa se ja posle nekoliko sati vratim kući, on mi se obraduje kao niko do sada.“
Kada je reč o predlogu za rešavanje problema pasa lutalica u Beogradu, gospođa Šutaković kaže da bi rigorozno kažnjavala sve one koji nabave psa da bi svojoj deci ili unucima priuštili igračku, a ubrzo posle toga ga izbace na ulicu. Pas nije igračka- poručuje Persida Šutaković.
„Kada bi bilo manje takvih slučajeva i kada bi se malo veći broj ljudi odlučivao da usvaja mešance iz azila umesto da skupo plaća nabavku rasnih pasa, bilo bi mnogo manje problema. I za pse i za ljude“. Da se razumemo, nemam ništa protiv rasnih pasa. Meni su svi psi jednaki, rasni ili ne. Ali, kao što rekoh na početku, ne razumem one koji navodno vole pse, ali samo rasne“, poručila je gospođa Šutaković i istakla da se pas voli bez obzira da li je rasni ili mešanac.
